Ekološko društvo "Arkus"

• Nepoljoprivredna domaćinstva troše deset puta više otrovnih hemikalija po hektaru nego poljoprivredna domaćinstva.
• Proizvodnja stakla iz recikliranog materijala prouzrokuje 20% manju emisiju štetnih gasova i stvara se 50% manje otpadnih voda.
• Recikliranjem jedne tone papira možemo da uštedimo 1500 litara goriva.
• Više od sto sastojaka u različitim herbicidima su mogući izazivači kancera, mutacija gena i urodjenih deformacija.
• Tokom 2008. godine prodato je 200 miliona litara flaširane vode širom sveta.
• Nivo svetskih mora je u proseku za 222 milimetara viši nego 1875. godine.
• U SAD reciklira se samo jedan do dva procenata plastičnih kesa.
• Više hiljada morskih životinja i više od milion ptica uginjava svake godine zbog plastičnog otpada u morima.
• Prema podacima Ujedinjenih Nacija u svakom kvadratnom milju mora pluta oko 46 000 komada plastičnog otpada.
• Sadržaj ugljen-dioksida u atmosferi je viši nego bilo kada u toku zabeležene istorije, a prema procenama u ovom veku dalje će da raste u ogromnom tempu.
• Teorija o globalnom zagrevanju nije novina. Hemičar i dobitnik Nobelove nagrade Svante Arhenijus izneo je svoju teoriju već  1896. godine. On je otkrio da povećan nivo ugljen-dioksida prouzrokuje efekat staklene bašte i da sagorevanjem uglja oslobađa se ugljen-dioksid.
• Usled klimatskih promena, sprečavanje širenja nekih bolesti kao što su malarija i denga groznica biće znatno otežano i u oblastima koje su danas suviše hladne za održavanje tih bolesti.
• Toplotni talas u toku 2003. godine odneo je više hiljada života u Evropi. Ta godina je bila najtoplija u proteklih 500 godina.
• Prema procenama Svetske Zdravstvene Organizacije povišenje prosečne temperature od sedamdesetih godina dvadesetog veka odneo je više od 150 000 života godišnje, a prema procenama taj broj će se udvostručiti do 2030.godine.
• Usled povišenja nivoa mora od 150 cm,  16% teritorije Bangladeša može biti poplavljeno, a usled toga 17 miliona osoba može biti raseljeno. Veliki procenat stanovništva u Maleziji i u Indoneziji takodje je ugroženo.
• Prema izveštaju  Svetske Meteorološke Organizacije poslednja dekada je bila najtoplija odkad se vrše beleženja atmosferskih prilika.
• Prema jednom izveštanju iz 2010.godine, nekontrolisana emisija gasova staklene bašte može da prouzrokuje povećanje kiselosti vode u okeanima do nivoa koji je veći nego bilo kada u proteklih 65 miliona godina.
• Okeani vežu jednu trećinu oslobodjenog ugljen-dioksida iz vazduha, a kao posledica tog procesa stvara se ugljena kiselina.
• 1998. godina bila je veoma loša za korale, te godine 16 posto populacije je uginulo ili obolelo.
• Dve trećina populacije polarnih medveda može da nestane kao posledica nestajanja polarnog leda do sredine 21. veka, upozorava  Geografska Služba SAD.
• Toksične protivpožarne supstance i toksični herbicidi mogu da se dokažu u kućnoj prašini.
• Kod automobila sa benzinskim agregatom  troši se više goriva ako ostavimo da stoji u praznom položaju  30 sekundi, nego u slučaju da motor ugasimo i ponovo upalimo.
• Frižideri stariji od 10 godina u proseku troše 40% više struje nego noviji modeli sa „Energy Star“ oznakom.
• Prema podacima istraživača, svake godine u svetska mora bude bačeno 6,3 milijardi kilograma smeća.
• U jednom prosečnom domaćinstvu 20% energije se troši za zagrevanje vode.
• Mašina za sušenje veša u proseku troši 1000 kWh energije svake godine.
• Iz plantaža Zapadne Afrike dolazi 43% proizvedenog kakaoa, pri tome 284 000 dece rade u veoma lošim uslovima na tim plantažama.
• U jednom prosečnom domaćinstvu 40% potrošene vode troši se na zalivanje tokom letnjih meseci.
• U prosečnom domaćinstvu više od 50% energije troši se na grejanje i hlađenje kuće.
• Boja za hranu „Red 40“ nalazi se u mnogim namirnicama, a može da prouzrokuje hiperaktivnost, agresivno ponašanje i poremećaje koncentracije kod dece, a kod odraslih glavobolju i stomačne tegobe.
• U Severnoj Americi voće i povrće putuje u proseku 1500 milja pre nego što bude upotrebljeno.
• Recikliranjem jedne tone plastičnog otpada možemo da uštedimo 6,8 kubnih metara zemljišta.
• Svakog minuta  40 hektara tropske šume bude posečeno.
• Samo litar, neadekvatno uskladištenog  motornog ulja, može da zagadi čak  6 000 000 litara pijaće vode.
• Svakog dana u proseku se stvara  dva kilograma čvrstog otpada po osobi, a na godišnjem nivou jedna tona po osobi.
• Ambalažni otpad čini jednu trećinu otpada u domaćinstvima.
• 40% otpada na svetu stvara  svega 5% svetskog stanovništva.
• Za potpunu razgradnju moderne staklene ambalaže potrebno je više od 4000 godina, a period razgradnje je duži ukoliko se odigrava u zemljištu.
• Recikliranjem plastičnog otpada može da se uštedi dva puta više energije nego što se može  dobiti sagorevanjem iste količine plastičnog otpada.
• Recikliranjem jedne aluminijumske limenke može da se uštedi energija koja je dovoljna za rad jednog televizora za tri sata.
• Smanjivanjem temperature na termostatu za jedan stepen može da smanji račun za grejanje za 10%.
• Adekvatnom termoizolacijom zidova, gubitak toplote jedne prosečne kuće može da se smanji za 20%.
• Količina proizvedenih žitarica po osobi se smanjuje od 1985. godine, bez obzira na povećanu upotrebu veštačkih đubriva i pesticida.
• Kao posledica prekomernog ribolova, populacije mnogih ribljih vrsta su se smanjile, u nekim slučajevima i za 90%.
• Za potpunu razgradnju jedne aluminijumske limenke potrebno je 500 godina.
• U jedno periodu ljudske istorije bilo je perioda kada je aluminijum bio skuplji od zlata.
• Troškovi izgradnje postrojenja za proizvodnju papira iz recikliranog materijala su manji za 50-80% u odnosu na one koje proizvode papir iz sirovog materijala.
• Recikliranjem 35% svetskog otpada emisija štetnih gasova bi u velikoj meri smanjila, što bi odgovarao uklanjanju 36 miliona automobila sa puteva.
• Svake godine više od 100 000 kvadratnih kilometara tropske šume bude uništeno.
• Skoro polovinu tropskih šuma već smo uništili.
• Svaki četvrti lek u apoteci sadrži neku komponentu koja potiče iz tropskih šuma.
• Za proizvodnju jednog  računara utroši se 190 000 litara vode.
• Za proizvodnju jednog kilograma  pšenice potrebno je 715-750 litara vode.
• Za proizvodnju jednog kilograma  soje potrebno je 1650-2200 litara vode.
• Za proizvodnju jednog kilograma  goveđeg mesa potrebno je 50 000-100 000 litara vode.
• Zbog kupovine novih mobilnih telefona radi zamene starih ,više hiljada tona elektronskog otpada se stvara svake godine.
• U Izraelu 90% kuća ima solarne panele za grejanje vode, a po zakonu svaka novoizgrađena kuća mora da ih ima.
• 2005.godine Španija je postala druga zemlja na svetu(posle Izraela) u kojoj svaka novoizgrađena kuća mora da ima solarne ploče za grejanje vode.
• Samo u Evropi, 100 000 korisnika kupi novi mobilni telefon svake godine.
• Španija je jedina zemlja u kojoj je obavezno postavljanje solarnih ploča za proizvodnju struje na svaku novoizgrađenu kuću.
• Održavanje železničkih pruga je jeftinije i jednostavnije nego održavanje puteva i autoputeva.
• Lokomotive i železnička kola uz adekvatno održavanje traju mnogo duže (i do 100 godina) nego automobili i kamioni.
• Izgradnja jedne nove železničke pruge košta 70% manje nego izgradnja novog autoputa.
• Prosečan računar stvara 340 kilograma ugljen-dioksida godišnje.
• Prva moderna turbina na vetar izgrađena je u Vermontu (SAD) početkom 1940-ih godina dvadesetog veka.
• Pomorski saobraćaj stvara više sumpor-dioksida nego drumski saobraćaj.
• Jedna turbina na vetar stvara dovoljno struje za 300 domaćinstava.
• U periodu od 1950. do 1996. godine stanovništvo Zemlje se udvostručio, a broj automobila se povećao deset puta.
• Proizvodnja papira iz starog papira zahteva  30-50% manje energije nego proizvodnja papira iz sirovog materijala.
• Genetski modifikovane biljke zagađuju genetski materijal konvencionalnih (genetski nemodifikovanih) biljki, a takvo zagađenje je nemoguće ukloniti.
• Genetska modifikacija može da ima opasne sporedne efekte. Mešanje gena različitih životinja i biljaka može da ima nepredvidljive posledice.
• Genetska kontaminacija od strane genetski modifikovanih biljki prouzrokuje materijalne gubitke proizvođačima konvencionalnih useva i organskim proizvođačima, jer oni nisu u stanju da zaštite svoje useve od genetskog materijala GM biljki.
• Uzgajanjem genetski modifikovanih useva potreba za pesticidima se povećava zbog nastanka rezistentnih korovskih biljaka. To je naročito izraženo kod upotrebe pesticida pod nazivom “Roundup”.
• Importovano meso, jaja i mlečne proizvode koji potiču od životinja koji su hranjeni genetski modifikovanim hranivima po zakonima Evropske Unije nije potrebno obeležiti.
• Pojedine studije pokazuju da životinje hranjene genetski modifikovanom hranom su različite od onih koje su hranjene konvencionalnim hranivima. Ova tvrdnja je u suprotnosti sa tvrdnjama prehrambene industrije i biotehnološke industrije.
• Naučnici koji otkriju negativne strane genetske modifikacije moraju da se suoče sa pretnjama, napadima, otkazima i sa nedostatkom sredstava za buduća istraživanja.