{"id":557,"date":"2016-03-21T14:10:26","date_gmt":"2016-03-21T13:10:26","guid":{"rendered":"http:\/\/arcus.org.rs\/srb\/?page_id=557"},"modified":"2016-04-07T14:37:20","modified_gmt":"2016-04-07T13:37:20","slug":"i-oni-zive-pored-nas","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/arcus.org.rs\/srb\/i-oni-zive-pored-nas\/","title":{"rendered":"I oni \u017eive pored nas"},"content":{"rendered":"

\u010clanovi ED \u201cArkus\u201d, 12. marta 2016. godine, imali su susret sa jednom zanimljivom \u017eivotinjicom. Prona\u0161li su je na\u0161i sugra\u0111ani u jednom dvori\u0161tu na obodu grada i zamolili nas za pomo\u0107 da im rasvetlimo o \u010demu se radi, po\u0161to oni nikada do sada nisu videli takvu \u017eivotinju. \u017divotinja im je li\u010dila na gu\u0161tera, ali ipak je nekako bila druga\u010dija.<\/p>\n

Ispostavilo se da se radi o jednoj interesantnoj vrsti i saznanje da ona \u017eivi na teritoriji op\u0161tine Ba\u010dka Topola, iz ugla za\u0161tite prirode, predstavlja veoma zna\u010dajan podatak. Naime, radi se o krestastom mrmoljku, ta\u010dnije o jednoj od vrsta iz tzv. Triturus cristatus<\/em> kompleksa. Ovaj kompleks obuhvata \u010detiri blisko srodne vrste koje su po spolja\u0161njem izgledu vrlo sli\u010dne: Triturus cristatus<\/em> (veliki [krestasti] mrmoljak), Triturus dobrogicus<\/em> (podunavski mrmoljak), Triturus karelinii<\/em> (dugonogi mrmoljak) i Triturus carnifex<\/em> (glavati mrmoljak).<\/p>\n

\"\"<\/a>

Krestasti mrmoljak (Photo: Suturovi\u0107 Edita)<\/p><\/div>\n

Determinisanje vrsta (tj. utvr\u0111ivanje o kojoj se vrsti radi) izuzetno je te\u0161ko kada se radi o mrmoljcima. Na osnovu spolja\u0161njih karakteristika u mnogim slu\u010dajevima determinacija je mogu\u0107a samo u doba parenja i to prvenstveno kod mu\u017ejaka zbog jasno uo\u010dljivih razlika me\u0111u vrstama u tzv. \u201esvadbenom ruhu\u201c. Mlade \u017eivotinje, pa i odrasle izvan sezone parenja \u010desto je vrlo te\u0161ko sigurno determinisati. Najsigurnija metoda determinacije je geneti\u010dka analiza.<\/p>\n

Vrste cristatus<\/em> kompleksa naseljavaju skoro celu Evropu, njihovo prisustvo je utvr\u0111eno u 37 dr\u017eava, a za nas je veoma va\u017eno to da je Srbija jedina zemlja u kojoj su prona\u0111ene sve \u010detiri vrste. Na\u017ealost, podaci o ovim vrstama u Srbiji uglavnom su oskudni ili zastareli.<\/p>\n

Mrmoljcima su neophodna specifi\u010dna stani\u0161ta, koja sadr\u017ee kombinaciju kopnenih (\u0161umarci, predeli gusto obrasli vegetacijom, poljoprivredne oblasti) i vodenih elemenata (bare, jezera, kanali). Mrmoljci cristatus<\/em> kompleksa \u017eive u mirnim vodama ravnica, bre\u017euljkastih i brdskih krajeva do 1000 m nadmorske visine. Vrlo \u010desto koriste i ve\u0161ta\u010dke tvorevine (rezervoare, \u0161ahtove, ba\u0161tenska jezerca i sl.).<\/p>\n

Veli\u010dina cristatus<\/em> mrmoljaka varira i kre\u0107e se od oko 12 cm do \u010dak 18 cm. Telo im je izdu\u017eeno, rep bo\u010dno-pljosnat i \u0161iljat na kraju, ekstremiteti relativno mali. Ko\u017ea je mekana i zrnasta. Le\u0111ni deo je taman, mrke boje, sa crnim pegama, a sa bo\u010dne strane se uo\u010davaju i bele kvr\u017eice. Trbu\u0161ni deo je \u017eut ili narand\u017east sa crnim mrljama (nekada oblika pega, nekada spojene u ve\u0107e tamne povr\u0161ine), grlo je tamno sa belim ta\u010dkicama. U vreme parenja mu\u017ejak du\u017e le\u0111a dobija ko\u017eni nabor (krestu) koji prelazi i na rep.<\/p>\n

\"\"<\/a>

Krestasti mrmoljak (Photo: Suturovi\u0107 Edita)<\/p><\/div>\n

Kod mrmoljaka se razlikuju akvati\u010dne i kopnene forme, odnosno faze \u017eivota. Mrmoljci uglavnom prezimljuju na kopnu, a manji broj jedinki u vodi. U rano prole\u0107e izlaze iz zimovali\u0161ta i kre\u0107u ka mestima za parenje. Na kopnu su prili\u010dno tromi, dok su u vodi izuzetno hitri. U doba parenja (mart-april) mrmoljci \u017eive u vodi i na povr\u0161inu izlaze samo radi disanja, aktivni su i tokom dana. U ovoj fazi na repu im se formira nabor za plivanje, a kod mu\u017ejaka karakteristi\u010dna kresta. Nakon udvaranja i parenja, oplo\u0111ena \u017eenka pola\u017ee 200-300 jaja na vodene biljke. Larve se izlegu nakon 10-20 dana, veli\u010dine su oko 1 cm i li\u010de na ribice. Imaju tri para spolja\u0161njih razgranatih \u0161krga i u po\u010detku nemaju noge, ali se uskoro pojavljuje prvo prednji par, a dosta kasnije i zadnji par nogu. Larve se prvo hrane jedno\u0107elijskim \u017eivotinjama, a kasnije ra\u010di\u0107ima i drugim sitnim \u017eivotinjama. Metamorfoza traje oko 3 meseca, nakon \u010dega su larve duge 5-7 cm, dobijaju tamniju boju, gube \u0161krge i napu\u0161taju vodu. Polnu zrelost mlade jedinke dosti\u017eu sa 2-3 godine, kada se vra\u0107aju u vodu da bi se i same razmno\u017eavale. U nekim slu\u010dajevima mlade jedinke ostaju u vodi do polne zrelosti.<\/p>\n

Tokom leta mnoge odrasle jedinke izlaze na kopno i skrivaju se ispod kamenja, u zemlji, ispod kore starog drve\u0107a, u stelji i sli\u010dnim vla\u017enim mestima, i uve\u010de ili ujutro izlaze i tra\u017ee hranu. Ako su leta veoma topla, mlade, polno nezrele jedinke i odrasle jedinke iza\u0161le na kopno, provode period letnjeg mirovanja. Pre prvih mrazeva pronalaze skrovito i za\u0161ti\u0107eno mesto gde provode vi\u0161emese\u010dno zimsko mirovanje.<\/p>\n

Mrmoljci se hrane sitnim ra\u010di\u0107ima, pu\u017eevima gola\u0107ima, glistama, raznim crvima, insektima i njihovim larvama, ostalim beski\u010dmenjacima, kao i larvama ostalih vodozemaca (npr. punoglavcima \u017eaba).<\/p>\n

Ko\u017ea odraslih mrmoljaka lu\u010di za\u0161titne otrovne materije, tako da se njima hrani relativno mali broj predatora: vodene i barske ptice, vodene zmije, neke vrste sisara. Larvama mrmoljaka se hrane ribe i razne vodene i barske ptice. Mrmoljci imaju jako razvijenu mo\u0107 regeneracije i lako nadokna\u0111uju izgubljene delove tela.<\/p>\n

Vrste cristatus<\/em> kompleksa su ugro\u017eene jer im je opadanje brojnosti populacija me\u0111u najbr\u017eima u Evropi. A ugro\u017eavaju ih: direktno uni\u0161tavanje stani\u0161ta, fragmentacija i degradacija stani\u0161ta, zaga\u0111enje (pesticidi, kisele ki\u0161e) – larve su jako osetljive na kvalitet vode, introdukovane i invazivne vrste (ribe, vodene biljke), nedostatak ili manjkavosti u upravljanju vodama, plavljenjem i \u0161umama, ilegalno kolekcionarstvo i klimatske promene.<\/p>\n

\"\"<\/a>

Krestasti mrmoljak (Photo: Suturovi\u0107 Edita)<\/p><\/div>\n

I, da se vratimo na na\u0161 susret sa tajanstvenom \u017eivotinjicom. \u201eNa\u0161\u201c mrmoljak je prona\u0111en u dvori\u0161tu koje se grani\u010di sa zapu\u0161tenim zemlji\u0161tem jedne biv\u0161e gra\u0111evinske firme. Upravo zahvaljuju\u0107i zapu\u0161tenosti, na tom mestu je opstao \u0161umarak autohtone bele topole i formirala se gusta vegetacija, a nekada\u0161nji kopovi su se napunili vodom, \u0161to sve zajedno predstavlja savr\u0161eno stani\u0161te za mrmoljke. Sigurni smo da primerak sa kojim smo se susreli poti\u010de upravo sa tog mesta. Mogu\u0107e je da se radi o mladom primerku koji je \u201ezalutao\u201c u dvori\u0161te, jer mlade jedinke prelaze relativno velike razdaljine u potrazi za \u201esvojim mestom pod suncem\u201c. Pregledali smo mrmoljka, u skladu sa mogu\u0107nostima utvrdili o kojoj se vrsti radi, fotografisali ga u cilju dokumentovanja podataka, uz zaklju\u010dak da se radi o jednom zdravom i \u017eivahnom primerku. Po\u0161to se sve ovo odigralo u kasno popodne, mrmoljak je preno\u0107io kod jednog od na\u0161ih \u010dlanova, a sutradan je pu\u0161ten na slobodu u blizini mesta gde je prona\u0111en. Veoma pozitivno je to \u0161to su nas sugra\u0111ani koji su prona\u0161li mrmoljka zamolili za povratnu informaciju, tj. da im javimo o kojoj se \u017eivotinji radi, a \u017eeleli su da saznaju i ne\u0161to vi\u0161e o njoj. I jako su se obradovali kada smo im usli\u0161ili molbu.<\/p>\n

Zbog svog izgleda mrmoljci laicima li\u010de na gu\u0161tere, me\u0111utim, mrmoljci su repati vodozemci. (Verovatno su svi \u010ditaoci ovih redova \u010duli za \u010dove\u010dju ribicu – mrmoljci su njeni dalji ro\u0111aci.)<\/p>\n

Molimo sve koji se na teritoriji op\u0161tine Ba\u010dka Topola u prirodi sretnu sa mrmoljcima da ih ne diraju jer se radi o veoma ugro\u017eenim vrstama \u017eivotinja koje su zakonom za\u0161ti\u0107ene. Naravno, bili bismo vam zahvalni ako podelite sa nama informaciju gde ste videli mrmoljke. Ako vam, opet, nekim slu\u010dajem mrmoljak dospe u ruke ili zaluta u va\u0161e dvori\u0161te, molimo vas da odmah pozovete Ekolo\u0161ko dru\u0161tvo \u201cArkus\u201d i da nam prepustite dalju brigu o \u017eivotinji. Nemojte hraniti \u017eivotinju, dovoljno je da je do na\u0161eg dolaska smestite u neku vla\u017enu posudu.<\/p>\n

Na osnovu literaturnih podataka, autor ovih redova pretpostavlja da bi \u201ena\u0161\u201c mrmoljak mogao pripadati vrsti Triturus dobrogicus<\/em> (podunavski mrmoljak), \u0161to celom ovom doga\u0111aju daje jo\u0161 ve\u0107i zna\u010daj. Naime, podunavski mrmoljak ima najmanju oblast rasprostranjenja (areal) od \u010detiri vrste spomenute u ovom \u010dlanku, povr\u0161ine od tek 0,23 miliona km2<\/sup>, \u0161to ga \u010dini najugro\u017eenijim. Prema kartama rasprostranjenja, naseljava uglavnom panonske delove Srbije, a ravni\u010darska stani\u0161ta su upravo me\u0111u najugro\u017eenijima zbog poljoprivrednih aktivnosti i zbog plavljenja. Ve\u0107 ovo su dovoljni podaci i razlozi da se u\u010dini sve \u0161to je mogu\u0107e u cilju za\u0161tite svih vrsta mrmoljaka iz kompleksa cristatus<\/em>.<\/p>\n

Eto primera kako nas je jedan slu\u010dajan susret doveo do dragocenog saznanja da u na\u0161oj sredini imamo jo\u0161 jednu prirodnu vrednost za koju nismo ni znali. ED \u201cArkus\u201d sada ima jo\u0161 jedno polazi\u0161te za svoje dalje aktivnost i istra\u017eivanja, ali nadamo se da mo\u017eemo ra\u010dunati i na va\u0161u podr\u0161ku i pomo\u0107, dragi sugra\u0111ani.<\/p>\n

Edita Suturovi\u0107<\/p>\n

<\/fb:like><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010clanovi ED \u201cArkus\u201d, 12. marta 2016. godine, imali su susret sa jednom zanimljivom \u017eivotinjicom. Prona\u0161li su je na\u0161i sugra\u0111ani u jednom dvori\u0161tu na obodu grada i zamolili nas za pomo\u0107 da im rasvetlimo o \u010demu se radi, po\u0161to oni nikada… <\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","template":"","meta":{"spay_email":""},"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/P6qRcp-8Z","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arcus.org.rs\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/557"}],"collection":[{"href":"https:\/\/arcus.org.rs\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/arcus.org.rs\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arcus.org.rs\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arcus.org.rs\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=557"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/arcus.org.rs\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/557\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":561,"href":"https:\/\/arcus.org.rs\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/557\/revisions\/561"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arcus.org.rs\/srb\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=557"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}