Ekološko društvo "Arkus"

Članovi ED “Arkus”, 12. marta 2016. godine, imali su susret sa jednom zanimljivom životinjicom. Pronašli su je naši sugrađani u jednom dvorištu na obodu grada i zamolili nas za pomoć da im rasvetlimo o čemu se radi, pošto oni nikada do sada nisu videli takvu životinju. Životinja im je ličila na guštera, ali ipak je nekako bila drugačija.

Ispostavilo se da se radi o jednoj interesantnoj vrsti i saznanje da ona živi na teritoriji opštine Bačka Topola, iz ugla zaštite prirode, predstavlja veoma značajan podatak. Naime, radi se o krestastom mrmoljku, tačnije o jednoj od vrsta iz tzv. Triturus cristatus kompleksa. Ovaj kompleks obuhvata četiri blisko srodne vrste koje su po spoljašnjem izgledu vrlo slične: Triturus cristatus (veliki [krestasti] mrmoljak), Triturus dobrogicus (podunavski mrmoljak), Triturus karelinii (dugonogi mrmoljak) i Triturus carnifex (glavati mrmoljak).

Determinisanje vrsta (tj. utvrđivanje o kojoj se vrsti radi) izuzetno je teško kada se radi o mrmoljcima. Na osnovu spoljašnjih karakteristika u mnogim slučajevima determinacija je moguća samo u doba parenja i to prvenstveno kod mužjaka zbog jasno uočljivih razlika među vrstama u tzv. „svadbenom ruhu“. Mlade životinje, pa i odrasle izvan sezone parenja često je vrlo teško sigurno determinisati. Najsigurnija metoda determinacije je genetička analiza.

Vrste cristatus kompleksa naseljavaju skoro celu Evropu, njihovo prisustvo je utvrđeno u 37 država, a za nas je veoma važno to da je Srbija jedina zemlja u kojoj su pronađene sve četiri vrste. Nažalost, podaci o ovim vrstama u Srbiji uglavnom su oskudni ili zastareli.

Mrmoljcima su neophodna specifična staništa, koja sadrže kombinaciju kopnenih (šumarci, predeli gusto obrasli vegetacijom, poljoprivredne oblasti) i vodenih elemenata (bare, jezera, kanali). Mrmoljci cristatus kompleksa žive u mirnim vodama ravnica, brežuljkastih i brdskih krajeva do 1000 m nadmorske visine. Vrlo često koriste i veštačke tvorevine (rezervoare, šahtove, baštenska jezerca i sl.).

Veličina cristatus mrmoljaka varira i kreće se od oko 12 cm do čak 18 cm. Telo im je izduženo, rep bočno-pljosnat i šiljat na kraju, ekstremiteti relativno mali. Koža je mekana i zrnasta. Leđni deo je taman, mrke boje, sa crnim pegama, a sa bočne strane se uočavaju i bele kvržice. Trbušni deo je žut ili narandžast sa crnim mrljama (nekada oblika pega, nekada spojene u veće tamne površine), grlo je tamno sa belim tačkicama. U vreme parenja mužjak duž leđa dobija kožni nabor (krestu) koji prelazi i na rep.

Kod mrmoljaka se razlikuju akvatične i kopnene forme, odnosno faze života. Mrmoljci uglavnom prezimljuju na kopnu, a manji broj jedinki u vodi. U rano proleće izlaze iz zimovališta i kreću ka mestima za parenje. Na kopnu su prilično tromi, dok su u vodi izuzetno hitri. U doba parenja (mart-april) mrmoljci žive u vodi i na površinu izlaze samo radi disanja, aktivni su i tokom dana. U ovoj fazi na repu im se formira nabor za plivanje, a kod mužjaka karakteristična kresta. Nakon udvaranja i parenja, oplođena ženka polaže 200-300 jaja na vodene biljke. Larve se izlegu nakon 10-20 dana, veličine su oko 1 cm i liče na ribice. Imaju tri para spoljašnjih razgranatih škrga i u početku nemaju noge, ali se uskoro pojavljuje prvo prednji par, a dosta kasnije i zadnji par nogu. Larve se prvo hrane jednoćelijskim životinjama, a kasnije račićima i drugim sitnim životinjama. Metamorfoza traje oko 3 meseca, nakon čega su larve duge 5-7 cm, dobijaju tamniju boju, gube škrge i napuštaju vodu. Polnu zrelost mlade jedinke dostižu sa 2-3 godine, kada se vraćaju u vodu da bi se i same razmnožavale. U nekim slučajevima mlade jedinke ostaju u vodi do polne zrelosti.

Tokom leta mnoge odrasle jedinke izlaze na kopno i skrivaju se ispod kamenja, u zemlji, ispod kore starog drveća, u stelji i sličnim vlažnim mestima, i uveče ili ujutro izlaze i traže hranu. Ako su leta veoma topla, mlade, polno nezrele jedinke i odrasle jedinke izašle na kopno, provode period letnjeg mirovanja. Pre prvih mrazeva pronalaze skrovito i zaštićeno mesto gde provode višemesečno zimsko mirovanje.

Mrmoljci se hrane sitnim račićima, puževima golaćima, glistama, raznim crvima, insektima i njihovim larvama, ostalim beskičmenjacima, kao i larvama ostalih vodozemaca (npr. punoglavcima žaba).

Koža odraslih mrmoljaka luči zaštitne otrovne materije, tako da se njima hrani relativno mali broj predatora: vodene i barske ptice, vodene zmije, neke vrste sisara. Larvama mrmoljaka se hrane ribe i razne vodene i barske ptice. Mrmoljci imaju jako razvijenu moć regeneracije i lako nadoknađuju izgubljene delove tela.

Vrste cristatus kompleksa su ugrožene jer im je opadanje brojnosti populacija među najbržima u Evropi. A ugrožavaju ih: direktno uništavanje staništa, fragmentacija i degradacija staništa, zagađenje (pesticidi, kisele kiše) – larve su jako osetljive na kvalitet vode, introdukovane i invazivne vrste (ribe, vodene biljke), nedostatak ili manjkavosti u upravljanju vodama, plavljenjem i šumama, ilegalno kolekcionarstvo i klimatske promene.

I, da se vratimo na naš susret sa tajanstvenom životinjicom. „Naš“ mrmoljak je pronađen u dvorištu koje se graniči sa zapuštenim zemljištem jedne bivše građevinske firme. Upravo zahvaljujući zapuštenosti, na tom mestu je opstao šumarak autohtone bele topole i formirala se gusta vegetacija, a nekadašnji kopovi su se napunili vodom, što sve zajedno predstavlja savršeno stanište za mrmoljke. Sigurni smo da primerak sa kojim smo se susreli potiče upravo sa tog mesta. Moguće je da se radi o mladom primerku koji je „zalutao“ u dvorište, jer mlade jedinke prelaze relativno velike razdaljine u potrazi za „svojim mestom pod suncem“. Pregledali smo mrmoljka, u skladu sa mogućnostima utvrdili o kojoj se vrsti radi, fotografisali ga u cilju dokumentovanja podataka, uz zaključak da se radi o jednom zdravom i živahnom primerku. Pošto se sve ovo odigralo u kasno popodne, mrmoljak je prenoćio kod jednog od naših članova, a sutradan je pušten na slobodu u blizini mesta gde je pronađen. Veoma pozitivno je to što su nas sugrađani koji su pronašli mrmoljka zamolili za povratnu informaciju, tj. da im javimo o kojoj se životinji radi, a želeli su da saznaju i nešto više o njoj. I jako su se obradovali kada smo im uslišili molbu.

Zbog svog izgleda mrmoljci laicima liče na guštere, međutim, mrmoljci su repati vodozemci. (Verovatno su svi čitaoci ovih redova čuli za čovečju ribicu – mrmoljci su njeni dalji rođaci.)

Molimo sve koji se na teritoriji opštine Bačka Topola u prirodi sretnu sa mrmoljcima da ih ne diraju jer se radi o veoma ugroženim vrstama životinja koje su zakonom zaštićene. Naravno, bili bismo vam zahvalni ako podelite sa nama informaciju gde ste videli mrmoljke. Ako vam, opet, nekim slučajem mrmoljak dospe u ruke ili zaluta u vaše dvorište, molimo vas da odmah pozovete Ekološko društvo “Arkus” i da nam prepustite dalju brigu o životinji. Nemojte hraniti životinju, dovoljno je da je do našeg dolaska smestite u neku vlažnu posudu.

Na osnovu literaturnih podataka, autor ovih redova pretpostavlja da bi „naš“ mrmoljak mogao pripadati vrsti Triturus dobrogicus (podunavski mrmoljak), što celom ovom događaju daje još veći značaj. Naime, podunavski mrmoljak ima najmanju oblast rasprostranjenja (areal) od četiri vrste spomenute u ovom članku, površine od tek 0,23 miliona km², što ga čini najugroženijim. Prema kartama rasprostranjenja, naseljava uglavnom panonske delove Srbije, a ravničarska staništa su upravo među najugroženijima zbog poljoprivrednih aktivnosti i zbog plavljenja. Već ovo su dovoljni podaci i razlozi da se učini sve što je moguće u cilju zaštite svih vrsta mrmoljaka iz kompleksa cristatus.

Eto primera kako nas je jedan slučajan susret doveo do dragocenog saznanja da u našoj sredini imamo još jednu prirodnu vrednost za koju nismo ni znali. ED “Arkus” sada ima još jedno polazište za svoje dalje aktivnost i istraživanja, ali nadamo se da možemo računati i na vašu podršku i pomoć, dragi sugrađani.

Edita Suturović