U poslednje vreme sve se češće susrećemo sa pojavom hranjenja ptica vodenih staništa, pa je tako i na Bačkotopolskom jezeru uočeno da ljudi često hrane labudove i divlje patke u okolini gradske plaže. Dobronamerni šetači i izletnici nisu upoznati sa činjenicom da je hranjenje vodenih ptica suvišno, pogotovo u letnjem periodu, kada imaju hrane u izobilju. U ovom slučaju hranjenje ne pomaže pticama, upravo suprotno, ptice dovodi u opasnost, šteti njihovom zdravlju i može čak dovesti do uginuća!
Gluvara (Photo: Sihelnik József)
Hranu ptica biljojeda (labudovi, divlje guske i divlje patke) prvenstveno čine trava koju pasu na obalama, određene zeljaste biljke, kao i vodeno bilje, koje su pticama na raspolaganju u dovoljnoj količini tokom cele godine, i zimi i leti. Ako nema hrane, ili ako je nedostupna, ptice u tom slučaju neće boraviti u određenoj oblasti, odnosno, brzo će migrirati dalje. Prilikom hranjenja ljudi pticama obično daju hleb, nekvalitetnu i neodgovarajuću hranu, zbog koje se ptice razboljevaju. A u slučaju kada je u ponudi odgovarajuća hrana, stvara se veštački izvor hrane, što dovodi do poremećaja u ponašanju ptica i isključuje neophodno migriranje, koje je važno za preživljavanje tokom zime. Hranjenje ptica vodenih staništa dovodi do neprirodnog povećanja broja ptica na jednom mestu, što ima za posledicu povećanu agresiju između ptica i mogućnost povređivanja, kao i olakšano širenje zaraznih bolesti. Takođe, dolazi do zagađenja životne sredine, jer se povećava opterećenje voda organskim materijama, što zatim dovodi do eutrofizacije.
Tokom blagih zima veliki broj vodenih ptica iz naših krajeva ne migrira, ali im se pridružuju jedinke iz severnijih oblasti. Čak i u ovakvim slučajevima pribavljanje hrane ne predstavlja problem nijednoj od vrsta, prirodne izvore hrane mogu pronaći na odgovarajućim delovima obale, kao i na celokupnoj vodenoj površini Bačkotopolskog jezera i vodotoka Krivaje. Za ptice je tako najbolje, i čak i uprkos najboljim namerama, pokušajmo da ptice ne odvraćamo od prirodnih izvora hrane. Uglavnom su labudovi skloni prihvatanju lako pribavljene hrane, ali priliku vrlo često iskoriste i gluvare, liske i barske kokice.
Labud grbac (Photo: Sihelnik József)
Ovim putem želimo da naglasimo i da skrenemo pažnju na sledeće: molimo vas, nemojte hraniti vodene ptice, pogotovo ne labudove koji borave u okolini plaže! Imaju dovoljno prirodne hrane, koja je za njih i najbolja. Nasuprot tome, ljudi ih uglavnom hrane starim hlebom koji u određenim situacijama može da se ubuđa, a ishrana takvim hlebom može da dovede i do uginuća ptice. Takođe, ako se ptice hrane hlebom tokom dužeg vremenskog perioda dolazi do nedostatka određenih hranljivih materija i bolesti. Tokom zime nije potrebno hraniti vodene ptice ni drugom hranom, npr. hranom biljnog porekla, jer lako dolaze do svoje prirodne hrane. A ako zima postane veoma oštra i hladna, za vodene ptice je prirodno i normalno da odu u južnije krajeve gde je zima blaža.
Ako želimo hraniti ptice tokom zime, preporučujemo hranjenje ptica pevačica i to zrnevljem sa visokim sadržajem ulja, prvenstveno sirovim suncokretom sa crnom ljuskom. U slučaju ptica pevačica hranjenje odgovarajućim zrnevljem nije škodljivo i zaista im možemo pomoći da prežive zimske mesece.