U 2017-oj godini čak se četiri para labuda grbca gnezdilo na Zobnatičkom jezeru, odnosno, još 5-6 parova se gnezdi na gornjem potezu potoka Krivaja do Đurđina. Do sada najveći broj jedinki labudova iznosio je 27, a zabeležen je u jesen 2016. godine. Značajan deo ptica zadržavao se u okolini plaže, sve do jačih mrazeva i ledenih dana. Početkom januara 2017. godine voda jezera je počela da se ledi, kada je usledila i jedna od najhladnijih zima u toku proteklih godina. Tokom ledenog perioda, divlje patke i liske su svojom aktivnošću sprečavale zamrzavanje vode na određenim većim površinama. Naravno, većina labudova se pridružila ostalim vodenim pticama na ovakvim površinama, jer su na takvim mestima lako mogli doći do svoje prirodne hrane, tj. do vodenih biljaka ispod površine vode. Nasuprot tome, nekolicina jedinki se navikla na prisustvo i blizinu ljudi i kretala se po debelom ledu u okolini plaže, gde su ih na početku, iz najboljih namera, mnogi posetioci hranili. Kako je zima postala još oštrija, nezamrzle površine vode su se počele smanjivati i prostor je postao skučen za ptice, koje su bile primorane da se povuku južnije, u oblasti gde su se još mogle naći površine slobodne vode. Navedeno ponašanje je prirodno i normalno za vodene ptice, međutim, određen broj labudova koje su ljudi hranili ostao je na zamrzlom jezeru, što je dve jedinke koštalo života. Prvobitno je izgledalo da hranjenje labudova ne stvara probleme, ali kako zima nije popustila ni do kraja januara sve je manje posetilaca odlazilo do jezera, tako da su labudovi ostali i bez hrane (iako neodgovarajuće) kojom su ih u prethodnom periodu hranili ljudi.
Labud grbac (Photo: Sihelnik József)
U poređenju sa prošlom, ova zima je izuzetno blaga pa je značajan broj vodenih ptica ostao na jezeru, a pridružile su im se jedinke iz severnijih krajeva koje su došle da ovde provedu zimu. Pronalaženje hrane ne predstavlja problem nijednoj od prisutnih vrsta vodenih ptica, leda nema ni u tragovima, tako da ptice mogu pronaći svoju prirodnu hranu na celokupnoj površini vode jezera i Krivaje. Za ptice je najbolje tako, a što se nas ljudi tiče, pokušajmo da ne odvraćamo ptice od njihovih prirodnih izvora hrane, pa čak ni iz najboljih i najčovečnijih namera. Najčešće su labudovi skloni tome da prihvate „lak zalogaj”, tj. da dođu do hrane bez mnogo truda, a ponekad i divlje patke i liske uzmu svoj deo.
Ovim putem želimo da naglasimo i da skrenemo pažnju na sledeće: molimo vas, nemojte hraniti vodene ptice, pogotovo ne labudove koji borave u okolini plaže! Imaju dovoljno prirodne hrane, koja je za njih i najbolja. Nasuprot tome, ljudi ih uglavnom hrane starim hlebom koji u određenim situacijama može da se ubuđa, a ishrana takvim hlebom može da dovede i do uginuća ptice. Takođe, ako se ptice hrane hlebom tokom dužeg vremenskog perioda dolazi do nedostatka određenih hranljivih materija i bolesti. Takođe, tokom zime nije potrebno hraniti vodene ptice ni drugom hranom, npr. hranom biljnog porekla, jer lako dolaze do svoje prirodne hrane. A ako zima postane veoma oštra i hladna, za vodene ptice je prirodno i normalno da odu u južnije krajeve gde je zima blaža.
Prilikom hranjenja labudova naviklih na blizinu ljudi ne bismo smeli zaboraviti da su labudovi nosioci i prenosioci virusa ptičijeg gripa, a ujedno i žrtve ove bolesti. To je još jedan od razloga zašto ne bi trebalo hraniti labudove i dolaziti u blizak kontakt s njima. Prošle zime naišli smo na ostatke dva labuda, međutim, ostaci su bili u veoma lošem stanju pa nije bilo moguće utvrditi uzrok uginuća. Pretpostavka je da su labudovi uginuli zbog oslabljenosti organizma, ali postoji verovatnoća da su bili i zaraženi. U navedenom slučaju nismo uspeli saznati zašto su dva labuda uginula, ali svakako savetujemo da je bolje biti oprezan.
Ako želite hraniti ptice tokom zime, preporučujemo da hranite ptice pevačice i to zrnevljem sa visokim sadržajem ulja, prvenstveno sirovim suncokretom sa crnom ljuskom. U slučaju ptica pevačica hranjenje odgovarajućim zrnevljem nije škodljivo i zaista im možemo pomoći da prežive zimske mesece.